Istraživanja pokazuju da se broj obolelih od dijabetesa u poslednjih nekoliko godina drastično povećao, a u Americi se čak i udvostručio. Iako je možda osnovni uzrok stres i ubrzan život pun opterećenja, šećer je ipak odigrao veoma važnu ulogu. Takođe, šećer i stres su veliki uzročnici gojaznosti (koja je praćena dijabetesom).

 

Usled tih brojki i novih okolnosti, industrija je odlučila da razvije proizvode poput COCA COLA ZERO, DIET COKE, kolačića i proizvoda sa veštačkim zaslađivačima za sladokusce i ljubitelje slatkiša koji su, iz zdravstvenih razloga, morali da se odreknu šećera, ali i za one koji žele da smanje broj kilograma.

 

O čemu je reč?


Veštački zaslađivači su čak nekoliko puta slađi od samog šećera. Kalorijska vrednost im je znatno manja u odnosu na proste šećere i očigledno su pogodni za dijete i gubitak kilograma. Međutim, veštački zaslađivači u našem organizmu zapravo prave veliku zabunu i konfuziju.

 

Zašto?

 

Naše telo je savršen mehanizam i naši organi savršeno komuniciraju međusobno putem nervnih impulsa. Kada pojedemo komadić čokolade, naše čulo ukusa registruje ukus kao slatko i šalje signal našem mozgu. Naš mozak prosleđuje signal pankreasu i nalaže mu da započne proizvodnju insulina kako bi šećer otišao na pravo mesto. Dok čokolada stigne do želudca, naš organizam je već proizveo dovoljnu količinu insulina i nije bio nespreman na unos velike količine šećera, već ga je prosledio u ćelije kako bi bio iskorišćen i pretvoren u energiju.

 

 

Veštački zaslađivači i insulin.


Međutim, kada unosimo veštački zaslađene proizvode, naš organizam to prepoznaje kao veliku količinu šećera i, prirodno, daje signal mozgu koji stavlja pankreas u rad. Pankreas proizvodi insulin i čeka. Ali, šećera nema! Organizam je zbunjen, a insulin je proizveden.

 

To ostavlja dugoročne posledice na komunikaciju među organima.
Svaki idući unos šećera, pankreas i mozak će da tretiraju sa predostrožnošću jer su toliko puta uzaludno proizveli insulin sa kojim su kasnije morali da se izbore da oni više ne očekuju šećer na koji je potrebno odgovoriti insulinom. Mozak više ne registruje sladak ukus kao nadolazeći šećer za čije tretiranje i neutralisanje  je potrebna proizvodnja insulina i šećer odlazi direktno u krv.

 

Naše telo je naviklo da obrađuje prirodne šećere iz voća, povrća, žitarica, orašastih plodova. Ono na šta nije naviklo je hemijski proizvedena zamena za šećer koja zapravo nije šećer nego samo ima takav ukus.

Ukoliko ne možete da se oslobodite ljubavi prema slatkišima, birajte voće ili med u kontrolisanim količinama. Priroda je uvek brinula o nama i naše telo je na nju naviklo i sa njom funkcionište.

Da li vi koristite veštačke zaslađivače? U kom obliku?
Podelite sa nama svoje iskustvo. Hajde da zajedno poboljšamo svoje zdravlje


0 komentara

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *